IZRAEL I SAD PRED PRELOMNIM ODLUKAMA Dva ključna izbora mogla bi da potresu ceo svet
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Izbori u Izraelu i SAD mogli bi da utiču na rat protiv Irana, cene energenata i širu svetsku ekonomiju.
- Netanjahu najavljuje mogućnost novog napada na Iran, dok Tramp balansira između podrške i straha od rasta cena goriva.
- Teheran uzvraća pretnjama napadima na energetsku i komunikacionu infrastrukturu, a u Vašingtonu slabi podrška Izraelu.
U narednih nedelju dana birači u Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama izlaze na birališta, a ishod tih izbora na dva različita kontinenta imaće direktne posledice po ceo svet, ističe BBC u svojoj analizi.
Izraelci biraju novi parlament, dok nedelju dana kasnije Amerikanci glasaju za novi saziv Kongresa. Izbori su povezani i samim biračima: organizacija Republicans Overseas Israel procenjuje da oko pola miliona Izraelaca sa američkim državljanstvom ima pravo glasa na oba izbora, pri čemu čelnik te grupe Mark Zel navodi da bi njihovi glasovi mogli da budu presudni u neizvesnim izbornim trkama u SAD, pre svega u Mičigenu.
Ipak, ključna veza između dve zemlje jeste njihov zajednički rat protiv Irana. Vazdušni napadi koji su počeli u februaru uništili su brojne vojne ciljeve i eliminisali deo iranskog rukovodstva, ali nisu srušili režim u Teheranu. Iran je uzvratio u Persijskom zalivu i preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom, čime je blokirao transport energenata i podigao cene nafte širom sveta.
Hoće li Netanjahu napasti Iran da bi sačuvao vlast?
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu u kampanji otvoreno najavljuje mogućnost novog napada na Iran, tvrdeći, bez iznošenja dokaza, da raste nuklearna pretnja iz Teherana. Time pokušava da povrati ugled čoveka koji garantuje bezbednost, ozbiljno narušen nakon Hamasovog upada 7. oktobra.
Donald Tramp javno je podržao Netanjahua porukom da obojica treba "što pre da završe posao u Iranu", ali istovremeno cure informacije da ga je iza zatvorenih vrata ipak obuzdavao, jer strahuje da bi novi skok cena goriva neposredno pred izbore naštetio republikancima.
U Izraelu se otvoreno govori da bi Netanjahu mogao da napadne Iran odmah nakon zatvaranja birališta, u svojstvu premijera u tehničkom mandatu, kako bi pod izgovorom rata nametnuo vladu nacionalnog jedinstva i tako sačuvao položaj.
Gubitak vlasti za njega nosi ogroman rizik: suočio bi se sa zvaničnom istragom o propustima pre 7. oktobra i nastavkom suđenja za korupciju. Zbog toga je njegov protivkandidat, bivši načelnik Generalštaba Gadi Ajzenkot, već odbacio mogućnost ulaska u takvu vladu, upozorivši da se vojni napadi ne smeju koristiti za nečiji politički opstanak.
Nakon izbora za Kongres i sam Tramp imaće odrešenije ruke ukoliko proceni da novim napadima može da okonča sukob.
"Nakon izbora on ulazi u fazu stvaranja svog političkog nasleđa. Želeće da pokaže snagu i odlučnost u bilo čemu što može da ga izvuče iz unutrašnjih problema", rekao je za BBC neimenovani zapadni diplomata.
Tramp je pritom jasno poručio da mu je Netanjahu ključan: "Ako Izrael izabere pogrešnog vođu, a to je svako osim Bibija, Amerika će taj posao morati da obavi sama, a tome nisam sklon."
Teheran preti napadima na naftovode i podvodne kablove
Zbog svega toga vlasti u Teheranu prate američke predizborne ankete jednako pažljivo kao analitičari u Vašingtonu.
Iranski zvaničnici prete da će u slučaju novih napada gađati aerodrome, naftovode, energetska postrojenja, objekte za snabdevanje pijaćom vodom i podvodne telekomunikacione kablove, kao i američke baze i ratne brodove.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je u komentaru za Financial Times da bi novi napadi izložili civile, susedne države i celokupnu svetsku ekonomiju nepopravljivoj šteti.
Oba izborna procesa snažno su obeležena stanjem ekonomije i rastom troškova života, što se dodatno pogoršalo nakon što je Iran zatvorio Ormuski moreuz.
U pokušaju da umiri birače uoči glasanja, Tramp je ukinuo sankcije na uvoz ruskog dizela i pojačao pritisak na Ukrajinu kako bi iznudio ustupke i predstavio ih kao spoljnopolitički uspeh.
Zbog toga raste otpor i među samim republikancima. Senator Tom Tilis otvoreno je poručio da se cene goriva snižavaju rešavanjem problema sa Iranom, a ne činjenjem usluga Vladimiru Putinu.
Slabljenje podrške Izraelu u Vašingtonu
Rat sa Iranom i operacije u Gazi i na Zapadnoj obali narušile su i dugogodišnji politički konsenzus u Vašingtonu o pomoći Izraelu.
Kandidat levog krila Demokratske stranke za Senat u Mičigenu Abdul El Sajed u kampanji traži prekid isporuka oružja: "Saveznik koji uzima vaš novac da bi vas uvlačio u ratove koje ne bi trebalo da vodite uopšte nije saveznik."
Drugi demokratski kandidat za Kongres, Bred Lender, uoči izbora otišao je na Zapadnu obalu kako bi pomagao Palestincima u berbi maslina, gde ga je izraelska vojska nakratko zadržala.
Čak i sam Netanjahu upozorava da bi Izrael u budućnosti mogao da ostane bez potpune američke zaštite.
Ukoliko izgubi vlast, završiće se i njegovo nepredvidivo savezništvo sa Trampom, koji ga je iste nedelje hvalio kao velikog ratnika, dok je tokom leta govorio da je potpuno poludeo.
Ukoliko u Izraelu na vlast dođe nova vlada, a u Vašingtonu demokrate osvoje većinu u Kongresu, to bi moglo da dovede do smanjenja vojne pomoći, iako Tramp kao predsednik zadržava pravo veta i izvršna ovlašćenja za vođenje rata.
Odluka Izraela i Sjedinjenih Američkih Država da početkom godine započnu rat protiv Irana promenila je globalnu ekonomiju i međunarodnu politiku, podseća BBC.
Upravo zato izbori u ove dve države neće odrediti samo imena novih poslanika, već i sudbinu regiona i cene energenata u ostatku sveta.
Razjasni vremenski okvir izboraUskladi uvod sa ostatkom analizeUblaži neproverene tvrdnje i atribucije.
(Kurir.rs/BBC)